NBS: Neto priliv stranih investicija u 2017. preko 2,4 milijardi evra

|   Info
Guvrener NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Srbija postala zemlja u kojoj se sve više investira, navodeći da je neto priliv stranih direktnih investicija prošle godine bio veći od 2,4 milijarde evra što je 27 odsto više u odnosu na 2016. godinu.

Izvor: Tanjug

Tabakovićeva je na skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava rekla da je privreda Srbije u 2017. godini iskazala manje troškove po osnovu plaćenih kamata za preko 54 milijarde dinara u odnosu na 2014. godinu, iako je u tom periodu znatno povećala korišćenje kredita.

Prema njenim rečima, u takvom ambijentu očuvana je i relativna stabilnost kursa dinara.

"Tokom većeg dela godine dinar je jačao kao rezultat dobrih makroekonomskih pokazatelja privrede, kao i zbog priliva stranih direktnih investicija i dinamičnog izvoza", rekla je Tabakovićeva.

Ona je dodala da su odgovornim postupanjem očuvane devizne rezerve NBS na nivou od 10 milijardi evra, a u neto iznosu 8,3 milijarde evra, navodeći da ostvarene rezultate kao i povoljne izglede za Srbiju pozitivno ocenjuju investitori i rejting agencije.

"Tokom 2017. godine očuvali smo stabilnost finansijskog sistema. Zahvaljujući aktivnostima NBS bankarski sektor je ostao likvidan i ostao otporan na potrese. Uspešno je okončan aranžman sa MMF-om, a Narodna banka je nastavila dobru saradnju sa Evropskom centralnom bankom, Evropskom komisijom i drugim institucijama", rekla je Tabakovićeva.

Ona je dodala da građani danas manje brinu u pogledu kupovne moći svojih prihoda, te da imaju manje izdatke za vraćanje postojećih kredita, da lakše dolaze do novih kredita i to pod znatno povoljnijim uslovima.

"I privrednici i preduzetnici osećaju korist od postignute stabilnosti što je vidljivo i u njihovim finansijskim izveštajima. Mi ćemo nastaviti da radimo nepristrasno u korist svih građana bez obzira da li su potrošači, štediše ili investitori tako što ćemo obezbediti stabilnost koja je svima važna", dodala je guverner.

Govoreći o inflaciji, Tabakovićeva je rekla da je ona očuvana i da je snižena sa četiri na tri procenta i dodala da to predstavlja potvrdu namere NBS da Srbija trajno ostane u grupi zemalja sa niskom i predvidivom inflacijom.

"Da je inflacija pod kontrolom potvrđuje i bazna inflacija koja je protekle tri godine u proseku iznosila 1,8 procenata, a krajem 2017. godine nalazila se na svom minimumu od 1,3 procenta. Time smo obezbedili predvidivost uslova poslovanja i omogućili da privreda lakše posluje", rekla je Tabakovićeva.

Istakla je da su rezultati koje ostvaruje NBS najbolja potvrda adekvatnosti monetarne politike koja je vođena u proteklih šest godina.

Tabakovićeva je navela da su kamatne stope na dinarske kredite privredi snižene na 4,75 procenata što je 3,5 puta niže u odnosu na maj 2013. godine, a da su u istom periodu kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu dvostruko pale.

"Niske kamatne stope u zoni evra, pad premije rizika zemlje i konkurencija između banaka opredelile su i smanjenje kamatnih stopa na evro indeksirane kredite koje su prepolovljene u odnosu na maj 2013. godine", istakla je Tabakovićeva.

Dodala je da je NBS nastavila sa rešavanjem pitanja problematičnih kredita i da su preduzete mere uticale da se nivo tih kredita više nego prepolovi u poslednje tri godine, te daje tokom 2017. njihovo učešće u ukupnim kreditima smanjeno za 7,2 procentna poena na 9,8 procenata.

Prema najnovijim podacima, učešće problematičnih kredita iznosi 7,8 procenata, a još bolji rezultati se očekuju krajem jula.

Prošle godine, kaže Tabakovićeva, ostvaren je fiskalni suficit od 1,2 odsto BDP što je prvi put nakon 2005. godine sa razlikom da se sada zasniva na održivim osnovama.

"Zahvaljujućim preduzetim merama Vlade i NBS i eksterna pozicija zemlje nalazi se u održivim okvirima uz deficit tekućeg računa čije je učešće u BDP prepolovljeno u odnosu na 2012. godinu", istakla je ona.

Kaže da je tekući deficit platnog bilansa i u 2017. godini treću godinu zaredom više nego u punoj meri pokriven neto prilivom po osnovu stranih direktnih investicija.

Članovima odbora za finansije je rekla da rast izvoza roba i usluga u 2017. ubrzan na 11,2 i posebno istakla dalje ubrzanje rasta izvoza prerađivačke industrije sa 11,6 procenata na 13,6 procenata i rast u sektoru usluga sa sedam procenata na 14,6 procenata.

Navela je da su privatne investicije zabeležile rast za oko devet odsto i da je zahvaljujući tome rast BDP-a (van sektora koji su bili pogođeni nepovoljnim vrmenskim uslovima -poljopivreda, deo energetike) ubrzan na oko tri procenta.