Smanjivanje poreskih opterećenja na zarade značajno će uticati na dalji rast srpske ekonomije

|   Info
Stabilna makroenomska situacija , rast i stabilnsot na svim poljima i u svim finansijskim parametrima, usloviće da na kvantitativnom nivou, ova mera da dugoročno pozitivne efekte i za lokalne samouprave

 

 


Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će država smanjiti porez na plate od početka naredne godine i uslišiti molbe na kojima privrednici insistiraju više od decenije. U Nemanjinoj 11 već su formirali radnu grupu koja je počela da računa koliko bi ukupno moglo da bude smanjeno opterećenje na platu i u kojim segmentima konkretno.
 Trenutno se razmatraju sve moguće opcije. Rade se projekcije i kalkuliše koliko je moguće smanjiti pojedinačne namete. Izvesno je da postoji mogućnost smanjenja doprinosa na teret zaposlenog, smanjenja doprinosa na teret poslodavca, ali i povećanja neoporezivog dela zarade. Koji deo će biti umanjen ili povećan i za koliko zavisi od slobodnih sredstava u budžetu. Za sada je sigurno da prostora za smanjenje ima, kažu ekonomski stručnjaci.
Po sadašnjim nametima na rad Srbija se sa 63 odsto na prosečnu neto zaradu nalazi malo ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope od 68 odsto. Na svakih sto dinara neto zarade radnika, poslodavci danas državi za doprinose i poreze praktično plaćaju 63 dinara. Njihovi konkurenti iz Hrvatske opterećeni su sa 62 odsto, u Makedoniji je porez na zaradu istovremeno od 35 do 37 odsto, u Mađarskoj 42, Bugarskoj 20, BiH od 20 do 25 odsto.
Fiskalni savet nedavno je istakao da bi doprinosi na zarade u 2018. mogli biti smanjeni za najmanje dva do najviše 3,5 odsto. Kako su ocenili, budžetski prostor od 15 milijardi dinara omogućava smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 64 na 62 odsto. Veći budžetski prostor od 25 milijardi dinara omogućio bi umanjenje poreza i doprinosa na plate na čak 60,5 odsto. Rasterećenjem zarada, poslodavci bi višak novca iskoristili za nove investicije, povećanje plata ili upošljavanje.
Ekonomski stručnjak,  nekadašnji  konstultant i stručni sradnik beogradskog  ,,Privrednog savetnika,,  a sada član Gradskog veća Smedereva, Slaviša Stošić, podržava nameru vlade Srbije da smanji opterećenja na zarade zaposlenih.
-    Reč je o instrumentu Vlade Republike Srbije, koji ima za cilj stvaranje povonjnijeg ambijenta za zaposlene, ali i za poslodvace, ali i za jedinice lokalne  samouprave. Smanjenje  poreza je odličan instrument, kao i druga opcija, a to je povećanje neoporezivog dela plate, koji je do sada iznosio 15. hiljada dinara. Ova dva  poreska agregata daju  u krajnjem ishodu pozitivan efekat za poslodvce i zaposlene i u dužem roku daje stabilnost makroekonomske politike, koja  već duže vreme beleži pozitivne efekte kroz rast bruto društvenog proizvoda, stabilan kurs dinara , koji privlači ivnestitore. Ova mera, upravo ima za cilj da nastavi taj trend rasta i rasterećenja poslodavaca, ali i privlačenja  kvalitetne radne snage da ostane da radi u Srbiji. U svakom slučaju ove mere imaju  izuzetno pozitivan efekat.
Osim  pozitivnih efekata za poslodavce i zaposlene, Slaviša Stošić napominje i sekundarno i dugoročno značajan efekat  na smanjenje  sive eknomije i uvođenja svih privrednih kretanja u legalne tokove.
-    Naša  privreda, odnosno  država  nema  preveliko opterećenje po radniku, nismo u vrhu po tome, ali nismo ni oni koji imaju značajno rasterećenje  plata i zarada zaposlenih, kao što je to slučaj u pojedinim evropskim zemljama. Zato je ona važna jer predstavlja samo deo od čitavog seta mera u makroekonomskoj politici koje naša vlada sprovodi u cilju ubrzanog rasta srpske ekoenomije i privrede. Glavna poluga su naši preduzetnici i naši privrednici, jer će sada imati razloga da još više upošljavaju, a time da posledično utiču na smanjivanje  sive ekonomije i broja radnika i nelegalne radne snage kod poslodavaca, koji ih do sada nisu zapošljavali zbog prevelikih poreskih opterećenja na plate. – kaže Slaviša Stošić

LOKLANLE SAMOUPRAVE ĆE IMATI KORIST OD OVIH MERA

Slaviša Stošić još  napominje da će ove mere dugoročnbo pogodavati i lokalnim samoupravama , jer će indukovati  rast prihoda od poreza na zarade, mada tako ne izgleda, barem, na prvi ppogled.
-    Na prvi pogled ove  mere indukuju samnjenje  transfernih sredstava, koja su usutpljena lokalnim samouprava na osnovu priliva od poreza na zarade zaposlenih u gradovima i opštinama. Taj  odnos je da podsetimo 77:23 procenata, što znači da se 77 odsto sredstava ustupa lokalnim samoupravama, ali , podsetiću,   stabilna makroenomska situacija , rast i stabilnsot na svim poljima i u svim  finansijskim parametrima,  usloviće  da  na  kvantitativnom nivou, ova mera da dugoročno pozitivne efekte, jer će se povećavati broj zaposlenih ili će se povećavati  iznos zarada, tako da će se, posledično, povećavati i iznosi  sredstava dobijenih  od poreza na  zarade. Kvartalno ili  na godišnjem nivou, efekti će biti apsolutno pozitivni!

 

 U razgovoru o oporezivanju  zarada, generalno prihoda i plata, ističemo stav Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, koji kaže da ovakva mera pomaže i da se smanji rad na crno.
- Jedno od rešenja može biti različiti nivo oporezivanja, tako da minimalne plate budu manje oporezovane, a one velike više. Mnoge zemlje su tako radile - navodi Atanacković. Slavišu Stošića , pitamo za komentar   takozvanog ,, stepenastog ili progresivnog oporezivanja,,?
-   To je izuzetno interesantan predlog i ja ga održavam, jer se primenjuje u mnogim zemljama u Evropskoj uniji. Niže zarade , logično, imaju i niži nivo  opterećenja porezima i doprinosima. Kako zarade rastu, tako raste i nivo  poreskih zaduženja. Ja navijam za ovakuk opciju i metod, jer imaju savršen  ekonomski alibi ! Ako imate ekstraprofitabilna privredna društva i koja svojim zaposlenima daju visoke zarade, svakako da su ona i u siutaciji da daju veće poreze na zarade. Tu postoji savršena socijalna i ekonomska logika i ja to apsolutno podržavam! – rekao je na kraju razgovora za Naše novine, Stošić, ekonomski stručnjak, član Gradskog veća, resorno zadužen za ekonomiju i finansije.