"Oluja je bila čista, a nakon nje se dogodili zločini"

|   Info
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović navela je da se boji da će doći do povećanja tenzija između Srbije i Hrvatske zbog godišnjice Oluje.

Ona je u intervjuu za “Dojče vele” navela da neće ulaziti ni u kakve rasprave.

“Moramo biti dostojanstveni i u pobedi i u svemu onome što radimo”, navela je ona.

"Oluja je bila čista operacija, a nakon nje dogodili su se zločini koje bi zaista trebalo sankcionisati. Kada govorimo o Kninu, govorimo o Domovinskom ratu kao o temelju savremene hrvatske države. Ono što zaista nastojim nije da uvredim modernu Srbiju i Srbe kao narod ni na koji način. Sve kritike odnose se na velikosrpski režim Slobodana Miloševića. Šta više, prošle godine otvoreno sam rekla da se treba pokloniti i srpskim žrtvama, civilima, koji su nevino stradali nakon Oluje”, dodala je ona.

Govoreći o svojoj nedavnoj poseti Spomen-području Jasenovac zajedno sa predsednikom Izraela Ruvenom Rivlinom (25.7), Kolinda Grabar Kitarović ponovila je da osuđuje sve totalitarne režime – „od nacizma i fašizma, do komunizma“.

„Razlog zašto tamo ne volim da idem tokom državnih komemoracija možda je bio vidljiv i u mom stavu, pa možda i u mom glasu (prilikom poslednje posete, prim.ur.). Meni je to mesto duboko emocionalno. Kad odlazim u Jasenovac proživljavam i nastojim da razmišljam, ne samo o žrtvama, već i o porodicama svih tih žrtava i da izrazim zaista duboko saosećanje“, kaže hrvatska predsednica.

„Taj zločin treba priznati, on se dogodio. Međutim, apsolutno osuđujemo apsolutno sve manipulacije brojem žrtava u Jasenovcu. Mislim da bi trebalo da istrajemo na istorijskoj istini. I da na osnovu istorijske istine, i na osnovu hrvatskog ustava, ići dalje.“

„Otići ću veoma rado u Beograd kad postavimo konkretne pretpostavke za tu posetu“, kaže predsednica Hrvatske,

„Dakle, moramo da postignemo konkretan napredak. Za mene je to pre svega rešavanje pitanja nestalih osoba. To je duboko humano i humanitarno pitanje i zaista saosećam sa porodicama, kako ovde u Hrvatskoj, tako i sa srpskim porodicama koje su izgubile svoje najdraže. Još uvek tražimo način da zatvorimo taj deo naše prošlosti.“

Kako tvrdi, ono što je cilj jeste razvoj dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, rešavanje otvorenih pitanja.

“Apsolutno podržavamo sve države u našem susedstvu. Međutim, postoji i Strategija za tzv. Zapadni Balkan – koju ja iz mnogo razloga radije zovem Jugoistočna Evropa – a koja definiše da se pre ulaska svih država moraju rešiti sva otvorena pitanja. Mi smo spremni da to učinimo u duhu dobrosusedstva, paralelno s procesom pristupanja EU kako ne bi bilo blokada“, kaže Grabar Kitarovićeva.

Odgovarajući na pitanje kako sagledava mogućnost rešavanja problema Kosova, predsednica Hrvatske kaže: „Ne mogu da govorim u ime Srbije, u ime Beograda, kad će biti rešeni ti njihovi međusobni odnosi, ali smatram da se paralelno i istovremeno može raditi na reformama na Kosovu. Hrvatska će sa svoje strane nastaviti da podržava Kosovo na putu u međunarodne organizacije, pa i na putu ka članstvu u EU, svesni da postoji još nekoliko država (EU) koje nisu priznale Kosovo. Međutim, smatram da su situacija i međunarodno-pravni status Kosova mnogo drugačiji od nekih drugih slučajeva s kojima te države upoređuju neka svoja unutrašnja pitanja, a zbog čega nisu priznale Kosovo.“